U okviru SRP „Gornje Podunavlje„ zašti?ene su slede?e vrste riba:

Familija  Cyprinidae – šarani

  • Gobio kessleri – banatska krkuša
  • Rhodeus sericeus amarus – gav?ica

Familija  Cobitidae - vijuni

  • Cobitus aurata – balkanski vijun
  • Misgurnus fossilis – ?ikov

Familija Percidae - grge?i

  • Zingel zingel – veliki vretenar
  • Zingel streber – mali vretenar
  • Gymnocephalus cernua - balavac

Zaštitom prvog stepena smatra se zabrana koriš?enja , uništavanja i preduzimanja drugih aktivnosti kojima bi se mogle ugroziti divlje vrste biljaka i životinja zašti?ene kao prirodne retkosti i njihova staništa. Zabranjeno je uništavanje , hvatanje, zarobljavanje , ubijanje ili ozle?ivanje zašti?enih vrsta , kao i izvoz istih ili prepariranje i drugi na?ini koriš?enja.

Shodno Uredbi o zaštiti, staništa riba nisu obuhva?ena  režimom I stepena zaštite.

Podru?je režima II stepena zaštite  obuhvata stare tokove Dunava, mrtvaje, bare i ritske šume u kojima je obavezno:

  • Izlov alohtonih vrsta
  • Poribljavanje autohtonim vrstama riba
  • Spašavanje riblje mla?i;

Dozvoljeno je:

  • Svi vidovi ribolova osim privrednog
  • Radovi na ure?anju prirodnih plodišta po posebnim projektima
  • Radovi na povezivanju plodišta sa Dunavom
  • Ure?enje sportsko-ribolovnih punktova
  • Razvoj i unapre?enje sportsko-ribolovnog turizma

Zabranjeno je:

  • Pored privrednog i sportski ribolov na prirodnim plodištima i spojevima rita sa Dunavom
  • Va?enje šljunka,kamena i peska
  • Kretanje u doba mresta ribe
  • Pregra?ivanje migratornih staza
  • Sa?enje topola uz vodene površine na udaljenosti 30m od obale, pri srednjem vodostaju Dunava kod merne stanice Bezdan – Apatin
  • Isušivanje barsko-mo?varnih ekosistema

Podru?je  režima III stepena zaštite obuhvata reku Dunav  od 1433. do 1367+500.km njegovog toka , gde su dozvoljeni svi vidovi ribolova u koritu Dunava.

Imaju?i u vidu status prirodnog dobra u okviru planiranih višegodišnjih istraživanja kao baze za sprovo?enje naloženih mera zaštite i unapre?ivanja faune riba, nau?nim radnicima bi?e omogu?ena realizacija verifikovanih istraživa?kih tema , putem nau?no-istaživa?kog ribolova.

Posebnim projektima bi?e obuhva?ena ispitivanja: 

  • Autohtonih vrsta riba, ?ija se brojnost smanjuje usled eksploatacije u privredne svrhe (ke?iga , šaran , som, smu?, štuka) i nestajenjem  prirodnih staništa (linjak,zlatni karaš...) i 
  • Alohtonih vrsta riba, kao jednog od ugrožavaju?ih faktora za autohtonu ihtiofaunu.

Na osnovu pra?enja zdravstvenog stanja faune riba koja ?e se vršiti minimalno dva puta  godišnje ili više puta po potrebi, organizova?e se sanitarni ribolov u skladu sa utvr?enom procedurom.

Na osnovu rezultata ispitivanja alohtonih vrsta i statistike ulova iz predhodnih godina  ukoliko se ukaže potreba obezbedi?e se selektivni ribolov ovih vrsta. O vremenu, mestu i dužini trajanja selektivnog ribolova, ukoliko se za njim ukaže potreba, bi?e obavešteni Zavod za zaštitu prirode Srbije, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine, kao i zainteresovana udruženja sportskih ribolovaca. Selektivni ribolov za razliku od privrednog ribolova koji se može obavljati samo u Dunavu, po potrebi može se obavljati na celom zašti?enom podru?ju, uz koriš?enje alata za privredni ribolov.

S obzirom na to da je Dunav kao najve?i i najvažniji vodotok u okviru SRP  „Gornje Podunavlje„ samo delom u našoj zemlji, intervencije u cilju zaštite riba su otežane. Svode se uglavnom na zaštitu od zaga?enja, zaštitu akcidentnih slu?ajeva izliva nafte i njenih derivata, ispuštanja ulja iz brodova i sl.Tako?e usled poreme?enih odnosa ihtiofaune (odnos grabljivih i drugih vrsta riba), može do?i do prenamnoženosti odre?enih vrsta koje tada postaju bioagresori. Ovaj problem može se rešiti povremenim kontrolnim izlovom i utvr?ivanjem kvalitativnog i kvantitativnog parametra (odnos vrsta i njihova brojna zastupljenost).

Uglavnom, mere zaštite ribljeg fonda mogu se svesti na slede?e aktivnosti:

  • Spre?iti prenamnožavanje vrsta koje se hrane ikrom, larvama, mla?u i odraslom ribom;
  • Poribljavati  zdravom i uglavnom autohtonim vrstama riba;
  • Svu obolelu i uginulu ribu sakupljati i radi suzbijanja širenja zaraze adekvatno ukloniti i 
  • U slu?aju pojave masovnog oboljenja ili uginu?a ribe obratiti se stru?nim i nadležnim organima i službama za bolesti riba.

Tako?e , neke od mera koje bi trebalo preduzeti su:

  • O?uvati plavne terene od daljih meliorativnih poduhvata
  • Obezbediti uspešan mrest i povratak matica i mla?i sa ploavnih podru?ja u glavne vodotoke
  • Zaštititi subakvati?nu vegetaciju na kojoj riba polaže ikru
  • Nastaviti sa obeležavanjem plodišta riba i zabranom ribolova u njima
  • Prokopavati kanale u doba opadanja voda kako bi se riba i riblja mla? povukla u glavni vodotok
  • Zabraniti va?enje peska i šljunka u periodu mresta riba

Paralelno sa ovim merama i shodno veli?ini zašti?enog prirodnog dobra angažovana je ?uvarska služba od 6 ?uvara sa dvadeset?etvoro?asovnim radnim vremenom sa dogovorenim rasporedom ?uvanja i obilaska terena. Iz redova zaposlenih bi?e u periodu mresta uklju?eni i ?uvari sa privremenim rešenjem , kao i ?uvari – volonteri iz udruženja sportskih ribolovaca, jer Zakon o ribarstvu to dozvoljava, ali samo uz prisustvo ?uvara od strane Upravlja?a.