U okviru SRP „Gornje Podunavlje„ zaštićene su sledeće vrste riba:

Familija  Cyprinidae – šarani

  • Gobio kessleri – banatska krkuša
  • Rhodeus sericeus amarus – gavčica

Familija  Cobitidae - vijuni

  • Cobitus aurata – balkanski vijun
  • Misgurnus fossilis – čikov

Familija Percidae - grge?i

  • Zingel zingel – veliki vretenar
  • Zingel streber – mali vretenar
  • Gymnocephalus cernua - balavac

Zaštitom prvog stepena smatra se zabrana korišćenja , uništavanja i preduzimanja drugih aktivnosti kojima bi se mogle ugroziti divlje vrste biljaka i životinja zaštićene kao prirodne retkosti i njihova staništa. Zabranjeno je uništavanje , hvatanje, zarobljavanje , ubijanje ili ozleđivanje zaštićenih vrsta , kao i izvoz istih ili prepariranje i drugi načini korišćenja.

Shodno Uredbi o zaštiti, staništa riba nisu obuhvaćena  režimom I stepena zaštite.

Područje režima II stepena zaštite  obuhvata stare tokove Dunava, mrtvaje, bare i ritske šume u kojima je obavezno:

  • Izlov alohtonih vrsta
  • Poribljavanje autohtonim vrstama riba
  • Spašavanje riblje mlađi;

Dozvoljeno je:

  • Svi vidovi ribolova osim privrednog
  • Radovi na uređanju prirodnih plodišta po posebnim projektima
  • Radovi na povezivanju plodišta sa Dunavom
  • Uređenje sportsko-ribolovnih punktova
  • Razvoj i unapređenje sportsko-ribolovnog turizma

Zabranjeno je:

  • Pored privrednog i sportski ribolov na prirodnim plodištima i spojevima rita sa Dunavom
  • Vađenje šljunka,kamena i peska
  • Kretanje u doba mresta ribe
  • Pregrađivanje migratornih staza
  • Sađenje topola uz vodene površine na udaljenosti 30m od obale, pri srednjem vodostaju Dunava kod merne stanice Bezdan – Apatin
  • Isušivanje barsko-močvarnih ekosistema

Područje  režima III stepena zaštite obuhvata reku Dunav  od 1433. do 1367+500.km njegovog toka , gde su dozvoljeni svi vidovi ribolova u koritu Dunava.

Imajući u vidu status prirodnog dobra u okviru planiranih višegodišnjih istraživanja kao baze za sprovođenje naloženih mera zaštite i unapređivanja faune riba, naučnim radnicima biće omogućena realizacija verifikovanih istraživačkih tema , putem naučno-istaživačkog ribolova.

Posebnim projektima biće obuhva?ena ispitivanja: 

  • Autohtonih vrsta riba, čija se brojnost smanjuje usled eksploatacije u privredne svrhe (kečiga , šaran , som, smuđ, štuka) i nestajenjem  prirodnih staništa (linjak,zlatni karaš...) i 
  • Alohtonih vrsta riba, kao jednog od ugrožavajućih faktora za autohtonu ihtiofaunu.

Na osnovu praćenja zdravstvenog stanja faune riba koja će se vršiti minimalno dva puta  godišnje ili više puta po potrebi, organizovaće se sanitarni ribolov u skladu sa utvrđenom procedurom.

Na osnovu rezultata ispitivanja alohtonih vrsta i statistike ulova iz predhodnih godina  ukoliko se ukaže potreba obezbediđe se selektivni ribolov ovih vrsta. O vremenu, mestu i dužini trajanja selektivnog ribolova, ukoliko se za njim ukaže potreba, biće obavešteni Zavod za zaštitu prirode Srbije, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine, kao i zainteresovana udruženja sportskih ribolovaca. Selektivni ribolov za razliku od privrednog ribolova koji se može obavljati samo u Dunavu, po potrebi može se obavljati na celom zaštićenom području, uz korišćenje alata za privredni ribolov.

S obzirom na to da je Dunav kao najveći i najvažniji vodotok u okviru SRP  „Gornje Podunavlje„ samo delom u našoj zemlji, intervencije u cilju zaštite riba su otežane. Svode se uglavnom na zaštitu od zagađenja, zaštitu akcidentnih slučajeva izliva nafte i njenih derivata, ispuštanja ulja iz brodova i sl.Takođe usled poremećenih odnosa ihtiofaune (odnos grabljivih i drugih vrsta riba), može doći do prenamnoženosti određenih vrsta koje tada postaju bioagresori. Ovaj problem može se rešiti povremenim kontrolnim izlovom i utvrđivanjem kvalitativnog i kvantitativnog parametra (odnos vrsta i njihova brojna zastupljenost).

Uglavnom, mere zaštite ribljeg fonda mogu se svesti na sledeće aktivnosti:

  • Sprečiti prenamnožavanje vrsta koje se hrane ikrom, larvama, mlađu i odraslom ribom;
  • Poribljavati  zdravom i uglavnom autohtonim vrstama riba;
  • Svu obolelu i uginulu ribu sakupljati i radi suzbijanja širenja zaraze adekvatno ukloniti i 
  • U slučaju pojave masovnog oboljenja ili uginuća ribe obratiti se stručnim i nadležnim organima i službama za bolesti riba.

Takođe , neke od mera koje bi trebalo preduzeti su:

  • Očuvati plavne terene od daljih meliorativnih poduhvata
  • Obezbediti uspešan mrest i povratak matica i mlaći sa ploavnih područja u glavne vodotoke
  • Zaštititi subakvatičnu vegetaciju na kojoj riba polaže ikru
  • Nastaviti sa obeležavanjem plodišta riba i zabranom ribolova u njima
  • Prokopavati kanale u doba opadanja voda kako bi se riba i riblja mlađ povukla u glavni vodotok
  • Zabraniti vađenje peska i šljunka u periodu mresta riba

Paralelno sa ovim merama i shodno veličini zaštićenog prirodnog dobra angažovana je čuvarska služba od 6 čuvara sa dvadesetčetvoročasovnim radnim vremenom sa dogovorenim rasporedom čuvanja i obilaska terena. Iz redova zaposlenih biće u periodu mresta uključeni i čuvari sa privremenim rešenjem , kao i čuvari – volonteri iz udruženja sportskih ribolovaca, jer Zakon o ribarstvu to dozvoljava, ali samo uz prisustvo čuvara od strane Upravljača.